После ренесансе – од краја XVI до краја XVII века – у књижевности је, као и у уметности у целини, трајала епоха барока.
Ново виђење света
Маниризмом нарушени склад класичне ренесансе, измењени друштвени и економски услови живота на преласку из XVI у XVII век, и обновљен и све већи утицај цркве на свакодневицу стварали су подлогу за ново виђење света и нови сензибилитет човека у њему. Католичка обнова је са све више успеха одвраћала људе од задовољства овоземаљског живота и враћала моћ вери, покорности и одрицању.
Место настанка
Барок је настао у Италији, тамо где је ренесанса најпре достигла врхунац и опадање. Док је у доба ренесансе центар уметности била Фиренца, у бароку се он пренео у Рим и у Болоњу. Из Италије се ширио у суседне земље, Шпанију, Португалију, Француску. У оним европским земљама у којима је настајао касније (нпр. у Немачкој) и у измењеном облику, трајао је и током XVIII века.
Одлике барока
Барок у књижевности означава доба између ренесансе и класицизма, и у односу на обе ове епохе, у којима су владали склад и ред, био је њихова супротност: узнемирен, несређен, пун контраста, китњаст, разбарушен.
Различити називи за барок
Нови стил у уметничком изразу у Италији назива се сјечентизам (или маринизам, према песнику Маринију), у Шпанији гонгоризам (према Луису де Гонгори), у Енглеској јуфјуизам, у Француској прециозност. Све је ове називе касније објединио појам барок.
Представници барока у књижевности
Најзначајнији представници ове епохе били су:
- Луис де Гонгора (1561-1627),
- Ђанбатиста Марино (1569-1625),
- Педро Калдерон де ла Барка (1600-1681),
- Пјер Корне (1600-1684),
- Џон Дон (1573-1631).
Барок је уметност интензивних реакција
Циљ барокног песника је био да зачуди. Аутори су током више од једног века дар, умешност и дух стављали у службу тога циља. Да би се он постигао, књижевно дело је требало да од идеје, садржине и форме до најситнијих детаља изненађује, збуњује, изазива снажна осећања – да се наметне свеукупним утиском.
О чему говори барокна књижевност?
Садржајем барокних књижевних дела обухваћене су специфичне и одређене теме:
- пролазност (живота, лепоте, младости, времена, славе и др.)
- променљивост (среће, моћи, успеха итд),
- непостојаност овоземаљских материјалних добара (трошног људског живота, негдашњих грађевина).
У односу на ренесансу, нарочито су биле бројне религиозне и религиозно-рефлексивне теме о греху, о покајању, о охолости и другим људским пороцима. Наиме, све се заснивало на програму католичке цркве да вернике врати под своје окриље. Стога је пропагирано начело да ће покајањем бити опроштен сваки, па и најтежи грех.
Жанрови
Богати и разнородни књижевни садржаји пратили су различите књижевне врсте:
- у поезији – љубавна, пригодна, сатирична, рефлексивна, морално-дидактична, религиозна, религиозно-рефлексивна, шаљива, родољубива и друга лирика;
- у драми – комедија новог типа, настала мешањем или спајањем елемената две врсте ренесансних комедија (ерудитне и импровизоване), мелодрама и исусовачка драма као нови жанрови, трагедија, трагикомедија, балет, ораторијум, и др.
- у епском песништву – велики класични еп (историјско-романтични, религиозни, хагиографски и др.) и спев (религиозно-рефлексивни, историјски, комични).
Стил барокне књижевности
Барокни књижевни садржаји, идеје, теме и мотиви могли су да постигну циљ – да зачуде, изненаде, збуне – само уз помоћ посебног стилског израза. Њему су барокни аутори посвећивали велику пажњу. Био је китњаст до претераности, пун фигура које су наглашавале изузетност и необичност:
- хипербола,
- градација,
- понављања сваке врсте,
- бизарних метафора и слика,
- контраста,
- парадокса,
- рогобатних спојева речи и обрта…
Важно место у песничким довијањима имале су игре речима и досетке, које су постале и симбол тог стилског израза (кончето – досетка, отуда кончетизам).
Утисак је појачаван и полиметријом (комбиновањем стихова разних дужина) и необичним строфама (некада су имале ликовни облик стреле, срца и др), рефренима и ехом.
(Јован Деретић, Злата Бојовић, Марија Митровић: Историја књижевности за I разред средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004, стр.130-131, прилагођено)