Прво певање: строфе 1–13 и фрагмент Лаку ноћ
1 – Песник се обраћа музи. Иако је путовао у њен опустошени храм у Делфима, он се музи обраћа са стрепњом јер су се многи песници својим стваралаштвом осрамотили па и он ову своју поему омаловажава.
2 – У Алби је живео бесрамни млади витез који је био склон пијанчењу и блуду јер му ништа на свету није било драго осим таквог испразног живота.
3 – То је Чајлд Харолд, из некада старе и славне породице (коју је злом укаљао један Харолдов предак).
4 – Харолд није свестан (попут муве опијене на сунцу) да живот може нагло пропасти. Тако је њега са тридесетак година обузела чамотиња па му се живот у родној земљи смучио.
5 – Харолд се никада није кајао због начина живљења. Иако је био заводник, у ствари је волео само једну жену. Срећа па је та љубав била недозвољена јер би иначе укаљао част те жене и вратио би се старим насладама и пијанчењу.
6 – Харолд је напустио друштво блудника, постао је суморан, али се није могао исплакати како би му било лакше, почео је да лута и сањари. Одлучио је да оде из родне земље – да промени окружење макар и по цену смрти.
7 – Напустио је стари породични двор. Пореди га, кроз обраћање, са запустелим Афродитиним храмом у кипарском граду Пафосу.
8 – Харолда би чак и током славља стегао грч душевног терета, мада он о томе ником није говорио јер је био затворен по природи.
9 – Знао је да га нико не воли – нарочито његови гости (ласкавци, готовани) и гошће, које је привлачио само раскош.
10 – Пре одласка Харолд није обишао ни мајку ни сестру, а није се јавио ни другу – не зато што је неосетљив већ зато што му је растанак тежак.
11 – Није био тужан када је оставио своје дворе, поседе, љубавнице, вина, пехаре… и преко мора кренуо ка далеким крајевима.
12 – Како се брод удаљава од обале, Харолд осећа кајање, али не жели да покаже тугу; он ћути док остали људи на броду плачу.
13 – У сумрак се сетио своје харфе, и када је остао сам, запевао је опроштајну песму.
Лаку ноћ
1) Опрашта се од родне земље и жели јој лаку ноћ. Чује се хучање мора, јак ветар, крик галеба.
2) Сутрадан ће опет сванути, али његов дом остаће пуст.
3) Обраћа се свом уплаканом пажу и теши га да је брод којим плове јак и брз.
4 – 5) Паж му одговара да тугује због својих остављених родитеља. Харолд хвали његову чисту душу.
6 – 7) Обраћа се свом верном пратиоцу, коме је лице убледело због жене и два сина које је оставио.
8) Сматра да не треба веровати уздасима жене јер ће брзо наићи неки мушкарац који ће је утешити. Он лако све оставља, али му је жао што нема некога кога воли.
9) Он је сам на свету – чак би га и његов пас заборавио. Харолд ни за ким не плаче јер нико ни за њим не жали.
10) Важно му је само да оде што даље, у пустиње и пећине.