Живот
Александар Сергејевич Пушкин (1799 – 1837) потиче из старе московске племићке породице са извесном литературном традицијом (стриц му је био песник).
Васпитан у племићком Лицеју у Царском Селу код Петрограда, где је почео да пише песме.
Пушкин се ипак приклонио напредним идејама свог времена, био близак са племићима револуционарима декабристима, а због политичке садржине својих песама био јe изложен прогонима власти.
Као прогнаник живео је на југу Русије, у Бесарабији, где се сусретао и са српском емиграцијом из Првог устанка, затим на Криму.
Касније, по повратку у Петроград, био је изложен сталном притиску двора и високог друштва.
Његова прерана смрт (погинуо је у двобоју са једним француским емигрантом) изазвана је престоничким сплеткама које су се плеле око песника.
Стваралаштво
Иако је његов рад нагло прекинут у 38. години живота, Пушкин је иза себе оставио обимно и разноврсно дело: песме, драме, епска дела у стиху, прозу, критику.
Модерно и народно
Пушкиново рано образовање било је француско, као и свих руских аристократа тога доба, али песник је преко своје дадиље, једноставне сеоске жене, дошао у непосредан додир са народом. Од ње је слушао народне песме и приче, упознао начин изражавања обичних људи.
Та двострука оријентација, европска и руска, народна, карактеристична јe за цело његово дело. Пушкин је сјединио западне књижевне форме са домаћим фолклором и традицијом, са духом руског језика и дубоким осећањем за руску историју и народни живот.
Пушкинове песме
У лирици, која чини основицу његовог дела, артизам се спаја са природношћу, лакоћом и једноставношћу, тако да његове песме, и поред свог формалног савршенства, често личе на народне песме.
Иако је прихватио романтичарска схватања и сам поседовао силан и неукротив темперамент, у поезији је настојао да буде што смиренији (суздржанији) и што ближи стварном животу. Он је један од првих великих песника стварности у руској и европској књижевности!
Европски утицаји
Утицај великих страних писаца, посебно Бајрона, Шекспира и Валтера Скота, био је само подстицај у његовом тражењу властитог израза.
Лирско-епска дела
Пушкин је изванредан не само лирски него и наративни песник, његови лирско-епски спевови остали су ненадмашни у свом жанру. Ту су:
- иронична, комично-херојска поема на фолклорној основи Руслан и Људмила,
- затим његове тзв. „јужне поеме“ Кавкаски заробљеник, Бахчисарајски водоскок и Цигани, испуњене оријенталном егзотиком, са ликовима романтичних бегунаца из друштва,
- национални историјски спев Полтава и
- поема о Петрограду Бакарни коњаник, блиска реализму.
Евгеније Оњегин
На поеме се наставља Пушкиново главно дело, роман у стиху Јевгениј Оњегин:
- синтеза читавог његовог рада,
- сума његовог песничког искуства,
- спој лирике и епике, романтизма и реализма.
Ликови јунака романа петроградски племић Оњегин, романтични песник Ленски и властеоска кћи из провинције Татјана, замишљени су по узору на западне романтичарске јунаке, али су у току обраде добили толико руских црта и толико елемената из стварног живота да се они доимају већ сасвим реалистички и сасвим руски.
Драмска дела
У области драме Пушкин је дао више кратких комада (тзв. „мале трагедије“ Моцарт и Салијери, Камени гост, Витез тврдица) и велику историјску трагедију Борис Годунов, ремек-дело руског театра, написану под утицајем Шекспира.
Пушкин као прозни писац
Пушкин је не само највећи руски песник него и први велики мајстор руске прозе.
Његова приповетка Пикова дама, циклус Приче Белкина и историјски роман Капетанова кћи спадају у највећа достигнућа руског прозног израза.
У прози је Пушкиново приближавање реализму још више изражено него у његовој лирици и наративној поезији.
Јован Деретић: Историја књижевности за II разред средње школе, ЗУНС, Београд, 1995. (прилагођено)