Ја не знам шта треба да значи
те тако тугујем,
О некој старинској причи
Једнако умујем.
Ту мирно протиче Рајна,
Хладна је, хвата се мрак!
На врху од брега игра
последњи сунчев зрак.
А на том брегу се види
Лепоте девојке стас;
Она сва у злату блиста,
И златну чешља влас.
Са златним чешља је чешљем
И пева још уз то,
А глас од песме звучи
Силно и чудесно.
Лађара у малом чуну
Њен дивљи заноси тон;
На стене не гледа доле,
Већ горе гледа он.
И сад лађару и чамцу
Ја мислим да је крај:
А све то својом песмом
Учини Лорелај.
Препевео Алекса Шантић